|
NORMALNI ILI (NE) NORMALNI?U ovoj modernoj eri svi su se podilili na grupe, grupice i podgrupice.
Jedni su šminkeri, drugi sportski tipovi, a treći hip-hop ili rap đir.
Šta je ovo došlo? Na jednom metru kvadratnom usrid bila dana u Marmontovoj
možete vidit svega, od piercinga, tetovaža, visokih potpetica, kratkih
suknjica, pa sve do izbužanih gaća, polugolog svita i poslovnih ljudi
u odjelima šta šeću s laptopima. Uistinu svako od nas pripada nekoj grupi
ovisno o interesima i ciljevima, ali ljudi, došlo je do svrstavanja, podjele,
zabrana. Postoje kafići samo za šminkere, sportaše, punkere. I onda se
ja pitan ima li uopće kafića za ljude koji nisu ni jedno, ni drugo ni
treće? Ako ih i ima čini se da ih je sve manje i manje. Znate ono vruće,
lito, ne znate di ćete sa sobom i uvati vas žeđ. Sidnete lipo u prvi kafić,
naručite kavicu i čašu ledene vode i čitate neke novine kad ono kad se
malo osvrnete oko vas sve neki izbužani, sa nekim svojim stilom, svi bulje
u vas. I šta ćete, vi brže bolje platite i bižite ća da spasite živu glavu,
a zašto?, samo zato šta ne pripadate toj grupi. Neka nas ima različitih
ljudi moji, to i je lipo i neka se svako oblači kako oće, to je individualan
izbor ali mora li u ovon gradu uvik u nas neko buljit i nešto komentirat?
Ka da se ljudi više ne bave svojin poslima nego samo čekaju da prođe nova
«žrtva» kako bi je počastili kojin «lipin» komentarčićem ili pak jezikovon
juhon. Ma čoviku bude prosto neugodno, ne znaš više šta da obučeš, di
da ideš, šta da kažeš. Svi nešto prisluškuju, osluškuju i petljaju se
u tuđi život. Svih nešto zanima. Čini se da bi nan triba priručnik o stvarima
koje smimo reć a koje ne smimo. I eto svite moj onda dođete do zaključka
da u našem dobrom, starom Splitu jedina stvar u kojoj nema ili ima vrlo
malo različitih je ni manje ni više nego komentiranje. Tribali bi svi
stavljat pamuk u uši prije nego šta izađemo vanka i odat gledajući u pod
da ne vidimo čega sve ima oko nas. Neki se mlate, neki se deru, drugi
se smiju, treći plaču. A svite moj, nema druge nego mučat i trpit! Andrea Lovrić Split,2004.god.
|
|
|
