Pjesme
Strah
strah
ti ne znaš odakle
nežno
tiho
naiđe
dođe
uvek na vreme
nekada sam
bez šuma
bez najave
dotakne te
nečujno
miluje te
čuješ ga
osećaš ga
sedne do tebe
njegova praznina se prosipa
rasteže se
zagrli te
smesti se
uđe u tebe
preseće te
drhtiš
plačeš
on je u tebi
strah
tačan, okrutan
nikad ne kasni
strah uvek stiže na vreme
blagovremen
užasan
strah
tišina
kad ćeš čuti
buku voća koje sazreva
buku polena koji se rasipa
buku trave koja raste
buku lista i zrnca prašine
buku kamenog sna
kad ćeš čuti
buku koju stvara kap kiše
koja se razbija i koja kaže
mokra sam
hladno mi je
na kiši
ali ja sam kiša
kad ćeš čuti svoje telo
kad ćeš čuti svoju krv
kad ćeš čuti svoje suze
kad ćeš čuti svoju kosu
koja postaje seda
kad ćeš čuti
buku umornih senki
jednom ćeš čuti
biću tu
jer
volim te
ja sam tišina
svukla sam se
gola
zbog tebe
primićeš me
zapisaćeš me.
Željo moja
kada bih mogla biti
nešto drugo
bila bih muzika
kada bih mogla biti muzika
bila bih ta koja u tebi svira
kada bih mogla biti najlepša muzika
bila bih tišina
Ne bih htela biti druga
već ta tišina zanosna
ta tišina
koja u tebi svira
da me čuješ samo ti
željo moja
sećam se
sećam se
bilo je kasno
u januaru
Ili
rano u februaru
sećam se jedne ponoći
martovske
sećam se jednog jutra
aprilskog
sećam se pet sati
jednog popodneva
majskog
padala je kiša tog toplog
juna
ovog jula
sećam se
vas
vaše cigarete
vašeg pogleda
boje osmeha
grohotnog smeha
vaše tišine
ja se sećam
setite se i vi
sećate li se?
godina tek što je prošla
poljupci pčele
godina tek što je prošla
ujedaće!
Autorica: Zorica Sentić, www.zorica.net
|
