|
Anđeo pričaNapomena: Cijelu priču možete skinuti ovdje: 11.10.1999. Popodne. Tipičan jesenski dan. Vani je padala kiša, a ja sam u kući listala stranice ispisanog dnevnika. Prisjećala se svih lijepih trenutaka koje smo proveli zajedno. No sad je gotovo… Gotova je moja ljubavna priča s Danielom. Ostavio me. Ostavio me nakon godinu dana zajedničkog života. Nakon skupa provedenog ljeta. Nakon sveg što smo imali. Ne znam nakon čega sve ne. Ali gotovo je. Vrijeme je da zatvorim stari dnevnik, otvorim novi i okrenem novu stranicu. S tom stranicom počinje i moj novi život. - Mogu ja bez njega, uostalom nije mi ni značio toliko da mjesec dana tugujem zbog njega, nije on toga vrijedan. – mislila sam, ali duboko u sebi sam znala da to nije istina. Bio mi je sve. - Ma preboljet ćeš ti njega. – znala mi je govoriti Dina. Ali ona nije znala kako je to. Ona nije znala kako je kad nekog dečka
voliš više od sebe i prvo se dobro namučiš da ga osvojiš da bi te on na
kraju ostavio. Ona nikad nije voljela nekog dečka kao ja Daniela. Prošla je jesen, zima je bila na samom izdisaju, proljeće na vratima.
Ptice su veselo pjevale, iz zemlje izniknule su prve visibabe. Ja sam
još bila tužna. I dalje su prolazili dani. Došao je i dan mog 13. rođendana. Odlučila sam otići s frendicama u Best i zabavit se. Bila je subota. Krenuli smo. Nisam očekivala nikakvu dobru zabavu, ali bar ću se naplesati. U tramvaju je bila gužva. Željela sam kući. Ipak sam otišla u Best. Nisam htjela provest još jednu večer uz Danielovu sliku. U disku me sve podsjećalo na njega. Sara je imala dečka, Patrika, Simona također, Alena, Dina je bila u Markovom društvu s kojim je izlazila već nekoliko tjedana. Jedino sam ja bila sama. Bez Daniela. Rekla sam da ga neću spominjat, a evo, opet sam govorila o njemu. Otišla sam plesati da ga zaboravim. Plesala sam sa Sarom uz melodije Let me blow your mind. Odjednom mi se pogled zaustavio na prekrasnom dečku smeđe kose koji je stajao kraj šanka. Bio je lijep, ali me još nešto u njemu užasno privlačilo. Nesvjesno sam ga gledala. O ne, vidio me! Smiješio mi se. To mi je dalo nadu i odlučila sam mu se približiti. Primila sam Saru za ruku i odvela je do šanka. Stala sam pored njega, naručila Fantu Exotic i započela razgovor. - Često si tu? – pitala sam ga. - Da, skoro svake subote. Ti? – odgovorio je. Koji glas! Zaljubila sam se! - Pa… ne baš. Tu sam tek treći put. Daleko mi je do kuće, a ni ne da mi se… - I meni je daleko, a ipak sam uvijek tu. Kaj imaš ljubavnih problema? – pitao me. Pažljivo sam slušala svaku njegovu riječ. Željela sam što bolje zapamtiti taj glas. - Da, kak znaš? – čudila sam se. - Pa tko bi propustio provod u Bestu ako nema ljubavnih problema! To se već zna! – činilo se da se razumije u to. - Pa šta onda?? Ti nikad nisi imao ljubavnih problema?? Tebi sve uvijek ide savršeno, zar ne? - Ne… Ali mi dečki se brže oporavimo od prekida nego vi cure. - Pa vi nas i ostavite! - OK. Čuj, ja ni ne znam kak se zoveš, a već se svađam s tobom!? – prekinuo je tu «svađu». Morala sam mu nekako privući pozornost. Sara je u međuvremenu nestala. - Imaš pravo. Ja sam Lea, ti? - Matija. Tu si sama il’ s društvom? - S društvom. Ali čini se k’o da sam sama. Svi su oni u parovima, a ja sam solo… - potužila sam mu se. - I ja isto. A dobro, kad si s društvom, ništa onda. - A kaj bi bilo da sam sama? - Mislio sam da odemo malo van… - Mogu ja van. Sigurno im neću nedostajat. – prihvatila sam poziv. Već sam bila toliko zaljubljena da bi otišla bilo gdje s njim! Bili smo vani, pričali o bezveznim stvarima i kružili oko Besta. Doznala
sam sve više o njemu – preziva se Lončar, ima sestru Tihanu, psa Kinga,
igra košarku, živi u Novom Brestju u Sesvetama… - Novo Brestje???? Koja ulica? – pitala sam. - Narcisa. Zašto pitaš? - Ja živim tamo… U Orhideji… - presretna sam. Znači, ovo nije zadnji put da ga vidim, definitivno! - Savršeno! – pričao je tiho da ga ne čujem – Ovo nije zadnji put da je vidim! Ali ja sam to ipak čula. Vratili smo se u Best i nastavili plesati. Pjesma je završila i upoznala sam ga sa Sarom, Simonom, Patrikom, Markom, Dinom i Alenom. - Matija! Kaj ćeš ti tu? – Patrik je pucao od iznenađenja. - Tu sam svaku subotu. Kak to da si ti tu? - Čekaj malo, vi se poznate??? – bila sam još više iznenađena od Patrika. - Naravno, idemo u isti razred. - 8.d? - Da. - I nikad mi nisi rekao da imaš tako zgodnog frenda?????? – bila sam “ljuta” na njega, Matiji je bilo užasno neugodno. - Nisi pitala! - Ma daj, nisam ja toliko lijep! – umiješao se Matija. - A ne, nije! – komentirala ga je Sara potiho. - Kaj ja to čujem da se još neki ovdje zanimaju za njega!! Nemam valjda konkurenciju!? – šalila sam se. - Ne… - Ionako ti pobjeđuješ! – rekao je Matija. - Stvarno???? - Naravno! Bila su dva ujutro. Morali smo kući. Budući da smo svi blizu stanovali, išli smo zajedno. Matija i ja držali smo se za ruke. Bila sam totalno zaljubljena! Matija me dopratio kući. Uživala sam. Dao mi svoj broj mobitela (ja sam svoj njemu već davno dala, još u Bestu) i ljubio me za rastanak. Bilo je fantastično! - Rekla si da imaš problema u ljubavi. Odsad više neće biti tako jer ćeš bit moja cura, zar ne? – rekao je ono što sam čekala već 3 sata. - Naravno! Volim te! – odgovorila sam i nježno ga poljubila. Ležala sam na krevetu. Nije mi bilo jasno kako je cura koja je tužna
već mjesecima odjednom postala najsretnija na svijetu. No nisam se zamarala
time. Odjednom mi je na pamet pala moja naj-naj Iva. Nazvala sam ju! - Yo ljubavi! – rekla sam. - Pričaj! Sretna si, mora da se dogodilo nešto važno, važno, važno! - Aha… imam dečka, imam dečka!!! Zove se Matija, ide 8. razred, upoznali smo se u Bestu i živi u mom naselju. Kaj može bit bolje od tog??? - Zaboravila si jednu vrlo važnu činjenicu – izgled??? - Ah… tamne plave oči, smeđa kosa, osmjeh iz snova… k’o da je upravo sišao s modne piste… - Ok, vidimo se u ponedjeljak, dolazim upoznat tvog dragog!!!! - Stvarno?? - Naravno! - Onda se vidimo! Ne zaboravi pidžamu! Nazvala sam i Saru. - Znaš šta je novo? Imam dečka!!!!!!!!!! – bila sam neizmjerno sretna. - Matija??? - A tko drugi? Poljubio me i sad smo zajedno! Bilo je fantastično! – prepričavala sam joj. Zatim sam se javila Simoni. Sara je nazvala Dinu i sve joj ispričala. - Bok!!! - Oooo, netko je jako sretan!!! Pričaj! – odmah je prešla na stvar. - S Matijom sam! Ljubili smo se! - I???? - Savršen je! - I zgodan… - Znači istina je ono kaj sam rekla da imam konkurenciju! Ali čula si, ja pobjeđujem! – zezala sam se. - Ma daj! - OK, moram ić', sad će me Matija zvat… - Znam da ti je to sad najbitnije na svijetu. Bye! Prošlo je nekoliko minuta. Matija je napokon nazvao. - Kako je moja najdraža cura na svijetu? - Savršeno čim si me nazvao! - Nađemo se sutra u 7 na starom igralištu, može? - Super! Bye! Volim te! - I ja tebe! – završili smo razgovor. Na vratima sobe pojavile su se moje dvije sestre – Karla (15) i Sabina (10). - Laaaa laaaa la la!!! Imam dečka! La la laaa! - Oooo! – iznenađena je bila Sabina. – kak se zove? - Matija. Matija Lončar. – odgovorila sam. - Lončar??? Pazi se njega, on nije uvijek iskren s curama… - upozorila me Karla. - Joj, Karla, šta ti znaš! K'o da uopće znaš tko je on! - Smeđa kosa, tamnoplave oči, živi u Narcisi, ide 8.d, svaku subotu je u Bestu, ima sestru Tihanu… - Ok, znaš tko je, al ta tvoja priča je previše apsurdna da bi bila istinita. Spusti se na zemlju i živi život bez paničarenja! - Ti si ta koja živi u oblacima! Uvjerena si kako se tebi ne može dogoditi ništa loše! Prekasno ćeš shvatit da nije tako i onda ćeš biti razočarana puno više nego što bi bila sada. - Stvarno znaš upropastit raspoloženje! – zavrištala sam Karli na uho, izletjela iz sobe i zalupila vratima tako jako da je mami dolje u kuhinji pao tanjur iz ruke.
Cijelu priču možete skinuti ovdje: Anđeo priča (Word dokument, 60 kB) Autorica: MYA
|
|
|
