|
|
Priče
ROĐENA DA PATIM
Sve me podseća ne tebe moja tugo... Gledam u druge ljude, ali ja njihovo
lice ne vidim samo si mi ti pred očima... Tvoje nebesko plave oči ne daju
mi nikad mira. Najteže mi dođe u snu. Sanjam te često i onda se probudim
suznih očiju i samo sebe pitam zašto? Odgovora nema znam... ali opet pomislim
doći će i taj dan, i dobiću odgovor.
Nijedan dan mi nije protekao da te se nisam setila, da se nisam bogu za
tebe pomolila. Ja te stvarno volim a ti... Tebi nije stalo do mojih osećanja,
ti ne mariš za moj bol. Tebi laska kad i za sebe ostaviš još jedno "slomljeno
srce". Tebi i sada osmeh ne silazi sa lica, tvoje društvo mene smatra
za još jednu "ludo zaljubljenu osobu" u tebe moja tugo. Oni
ne znaju za moj bol, oni se kao i ti smiju mome bolu, jer oni uopšte kao
i ti nikad nisu osetili a ni saznali šta je bol. Oni taj bol drugima "poklanjaju"
ja ne mogu da shvatim kako ti moja tugo ne mariš za moj bol. Zašto kad
se javljam sa tebi neznanih brojeva uvek odgovaraš a kad saznaš da sam
ja iza tih brojeva prestaneš se javljati??!! Zar je toliko teško zavoleti
me? Sve te devojke oko tebe su sa tobom iz koristi i opet ih više voliš
i ceniš nego mene koja bi dala život za tebe. I sad sedim i razmišljam
o tebi. Nemam volje ni za šta, život mi je postao "crn", sve
zbog tebe. Samo jedno izvinjenje tvoje vratilo bi me u život ali od toga
znam nema ništa. Živim što moram, druge osobe me ne zanimaju. Stalno se
vraćam u prošlost, u sećanje, nadajući da će mi to doneti mir i snagu
da izdržim u ovom svetu tuge u kojem za mene nema mesta. Ali to mi zapravo
donosi bol, nespokoj, beznađe. Neko je rođen da ima sve a neko da nema
ništa. Ja sam u ovoj drugoj kategoriji, rođena sam da patim, živim a na
kraju i da umrem zbog tebe moja tugo...
Autorica: Aleksandra B., Teslić
ninablagic@yahoo.com
|
