|
|
Priče
Miracle Of Love
Jos koji minut deli me od sudnjeg dana. Dosao je trenutak istine. Samo
korak deli me od tebe. Da li ce sve biti u redu? Da li ces se mozda razocarati
sto si trosio uzalud vreme na mene? Vrata se otvaraju i ulazis ti. Podizem
pogled ali nemam hrabrosti u oci da ti pogledam. Plasim se. Plasim se
tebe, sebe, svega sto bi moglo da se desi i svega sto se nece desiti na
moju zalost. Napokon nam se pogledi srecu. Joj! Uh! To nisam smela da
uradim! Te oci! Zrace nekom energijom, vuku me ka tebi, ja sam zacarana!
Vise nema ni razmisljanja ni slusanja razuma. Gotovo je. Srce je krenulo
za svojim idejama. Zaljubila sam se! Ovo je bila samo kap koja je prelila
casu. Znala sam da te volim i pre nego sto sam te videla. Ali ovo je ....kraj!
„Nothing I can say, a total eclipse of the heart!!!” Sad sam definitivno
sigurna da si vredan toga sto osecam! Pogresila bih da sam prestala da
verujem u Andjele. Jedan je sedeo ispred mene u tom trenutku i gledao
me pravo u oci. „Kako je samo sladak. Ocekivala sam slatko stvorenje ali
ovo je cudo. Nemam reci. Ovo se jednom radja i nikada vise a ja imam tu
cast da bude sa mnom makar i kao „prijatelj”. Ovaj Andjeo mora biti moj
pa makar se svet srusio. Makar samo jedan poljubac ali mora. Jednostavno
mora.” Sta mi je sve u tom trenutku proslo kroz glavu. Uh! Izlazimo napolje.
Stojimo sami... Zagledala sam se u te usne. Zamalo da ih poljubim ali
sam trazila znak odobrenja u ocima koji nisam nasla. „Mozda nije pametno.
Ima mnogo ljudi a i... sta ako je to samo moja zelja. Ako on to ne zeli...
nije bas pametno da ga oteram pre nego sto je i dosao...”
Gledam te u oci. To su iste one okice koje su me nekada izludjivale, koje
su me i vukle ka tebi. Ali taj tvoj hladan pogled me ubija. Kako mozes
da ostanes tako hladan i pored svega sto nas je vezivalo. Milion puta
sam htela da prva poljubim tvoje usne, da ti kazem sta osecam ali taj
pogled bi me uvek zbunio. Ni u jednom trenu nisam bila sigurna sta u stvari
osecas? Da li si se mozda pokajao sto si prelazio toliki put zbog mene?
Da li ti je mozda zao sto si svoje dragoceno vreme trosio sa mnom a ne
sa nekom koja ti je blize, nekom koja te zasluzuje? Nista mi nije bilo
jasno. U jednom trenutku si me gledao kao stranca, kao prolaznika ko je
po tebi nebitan a vec u sledecem kao da bi me progutao pogledom. Ta drasticna
promena me je jos vise zbunila. Nikada nisam bila kukavica. Uvek sam se
borila za ono sto zelim. Uvek sam sama stizala do vrha i nikada nisam
imala tremu kada su momci bili u pitanju. A sada... sama sebe ne mogu
da prepoznam. Po prvi put ja se plasim odbijanja. Ja? Zar ja koja sam
toliko njih ljubila? Zar ja koja nikada nije brinula da li ce biti ponizena?
Znala sam dobro da me nijedan ne bi odbio. Ali ti... nisam imala hrabrosti!
Gledamo se tako cele noci... nemo...samo pogledi koji su govorili vise
nego sto bi reci. One bi samo pokvarile magiju noci u kojoj mi i ne postojimo.
Pogled mi je cesto padao na te usne. Joj, kako su lepe, kako bi ih poljubila...
Ali nisam se usudila.
Na TV-u pesma. Pevas i gledas me u oci. Zamisljam kako bi lepo bilo da
mi je sada otpevas ali samo za mene. Negde blizu mojih usana. Da osetim
tvoj vreo dah na licu...
„Da li si ti moje svetlo koje trazim da me vodi kad je tamna noc, kroz
ta mesta razna lica gledam prazna, krijem te u uglu oka svog...”
Gledam te, a u stvari, da me neko pita, gledam negde kroz tebe... Gubim
se u tvojim ocima, gutas me pogledom. Lepo sam ja rekla da cu i ime zaboraviti...
Imas tako nezan pogled, smeskas se. To me priznajem malo ohrabruje, ali
izgleda ne dovoljno. Jutro je na pragu, a mi i dalje samo gledamo jedno
u drugo. Da nas neko posmatra ne bi razumeo sta se to s nama desava. Mogla
bih i citav zivot provesti tako, gledajuci te. Nikada mi tebe nije dosta.
Ti si melem za moje oci, tako si sladak. Ocekivala sam da budes sladak
ali ovoliko... nisam ni sanjala o tome. Boze, zaljubila sam se. Vise mi
nema spasa. Nema povratka! Ovo je pocetak neceg sto moze biti lepo ali
u isto vreme i toliko strasno. Pakao i raj u isto vreme...
Dok ispijam prvu jutarnju kafu sa tobom zamisljam kako bi bilo da je ispijam
kraj tebe u krevetu. Vruca kafa u toplom krevetu... uh!!! Nije mi dobro,
pocinjem da buncam...
Posle tolikog gledanja, skupila sam hrabrosti. A malo si mi pomogao i
ti. Kada smo napokon ostali sami nisi vise bio tako hladan. Napokon si
pokazao svoje pravo lice. Ono u koje sam se zaljubila. Lice neznosti,
slatko kao greh... Gledali smo se nemo, bez ijedne reci. Za 15 minuta
ni jedno od nas dvoje nije skupilo dovoljno hrabrosti da krene prvi.
„Kajacu se...”
„Kajaces se?”, zapitala sam kada sam vec bila veoma blizu tvojih usana.
„Kajacu se, ako te ne poljubim. A ako te poljubim kajacu se sto nisam
jos!”
Nasmejala sam se. Bio si tako sladak.
Poljubac...
To je jedini poljubac koji cu pamtiti. Bilo je predivno. Nije bio kao
drugi. Nekako... Retko kad usne onako zadrhte, telo gori, leptirici u
stomaku... Nezan poljubac... kao dodir svile... Vrele usne, mekane, jedva
da ih osecas ali u tome i jeste draz... Drhtimo oboje... sta jos da pozelis.
Sve je tako nestvarno, imaginarno, kao u nekom snu iz koga ne zelim da
se ikada probudim. To se desava jednom u zivotu, sa jednom osobom. Nikada
pre i nikada posle. Nema reci koje bi mogle opisati taj trenutak. Vredelo
je cekati!
Ali carolija kao i svaka druga, kratko je trajala. „Bese kratko ali slatko...”
Svakog narednog trenutka gledala sam okice koje sam obozavala, usne koje
sam zelela da ljubim ali... da je srece bilo kad je bilo nije...
Jos sat vremena do tvog odlaska. Gledamo se. Oko nas ljudi a ipak smo
sami. Drzis me za ruku ispod stola. Kao deca koja se kriju od roditelja
tako smo i mi drzali ruke podalje od ociju prolaznika, i svih onih koji
bi zlim pogledima upropastili caroliju koja nas je vezivala. Pevao si
pesme koje mi nikada do tog trenutka nisu bile lepe ali tada, sa tvojih
usana zvucale su nekako drugacije. Zavolela sam ih. Poljubila sam te.
Nije mi ni bilo vazno hoce li neko videti. Vazno je bilo samo da si tu.
Nisam mogla da odolim tim vrelim usnama.
“Mali, kada krenes, ostavi mi ruke, oci i usne kad vec ti ne mozes da
ostanes. Usne da me ljube, oci da me gledaju a ruke da me miluju.”
“A kako cu ja kuci bez ruku, ociju i usana. Ko ce da vozi kola?”
“Dobro! Ajde! Ostavi mi po jedno od svakog. Pravedno. Jedno meni jedno
tebi.”
Smejali smo se. A stvarno sam u tom trenutku pozelela da imam sve to kod
sebe...
Jos par sekundi. Srce kuca neverovatnom brzinom. Oci crvene. Nemam snage
da ti kazem sta osecam a znam kajacu se kada odes. Da sam samo mogla na
bilo koji nacin da te zadrzim. Ali moje ruke su bile suvise hladne za
tako nesto.
Ustajes i kreces, a meni se rusi svet, pada mi na glavu. Gledas me i u
meni vise ne vidis onu koju si upoznao. Srecnu i nasmejanu. Sada vidis
samo bledo lice i oci pune suza...
Izlazimo napolje...kisa...
“Jesam li ti rekao!? Kisa! I nebo place sto idem!” Nasmejala sam se a
do smeha mi je najmanje bilo stalo.
Kada si polazio gledali smo se nemo i drzali za ruke mozda poslednji put.
Nijedna rec, samo pogledi...
Ljubila sam te tople usne zadnji put. Uvek cu se secati tog poljupca na
rastanku. Nije mi bilo vazno da li ce iko videti. Jedino sam mislila na
to da ne smes videti suze koje su vec nazirale iz ugla mog oka. Tvoj pogled
zastao je na mojim usnama koje su drhtale.
„Budi dobar...”
„ I ti ...”
Zar je to sve sto sam htela reci u tom trenutku? Ne. Htela sam reci jos
mnogo stvari ali nisam. Nesto mi u grlu zastalo i recima nije dalo da
poteknu. Polazis a krecu i suze. Mesaju se sa kisom koja mi pada na lice.
I nebo je plakalo kada si otisao, zemlja vristala za mojim Andjelom. Sve
je jos uvek sveze da bi bilo bezbolno. Mases mi iz kola i saljes poljubac.
Podizem ruku i saljem i ja tebi ali... priznaj moj je bio pun bola, gorcine,
nije sladak kao tvoj. Mases a ne znas da svakim zamahom tvoje ruke zabadas
noz u moje tek izleceno srce i stvaras nove rane, jos vece, dublje...
Gledala sam nemo kako se udaljavas sa mesta „zlocina”. Bolje da si me
zgazio nego sto si me ostavio da gledam kako odlazis. Htela sam da vrisnem:
„Vrati se! Ne ostavljaj me! Ne idi!” Htela sam...ali nisam... nisam imala
snage. Zadnje sam potrosila da ne pustim suzu pred tobom. Stojim sama
na kisi. Opet sama. Vracam se svojim snovima, svom svetu iluzija u kome
me ti nikada neces ostaviti, u kome ces uvek biti tu. Nema veze. Navikla
sam ja da zivim u snovima. Mozda cu te bas tamo sresti kako trazis izgubljen
lik jedne devojke koja te poljubila i tim poljupcem koliko te usrecila
toliko i povredila. Sad bar imam sta da sanjam. Probala sam ukus tvojih
usana, videla kako je u raju... Iz kafica cuje se pesma: „Ne idi, blizina
mi tvoja treba, ne idi ne ostavljaj me sad...” Kasno je. Krecem i ja a
svaki korak podseca me na to da te nemam. Nemam te!!! Sad bar na miru
mogu da se isplacem bez straha da ce neko videti. Pa i da vide, nije mi
vazno. I bogati placu, zasto ne bi i ja. Ja bar imam za kim. Ti si ipak
nesto posebno, jedinstveno na ovom svetu punom zlobe i mrznje. Tako je
tesko bilo naci te u gomili varalica koji se vesto kriju pod maskom andjela.
Ali ipak sam te nasla. Sta mi vredi? Ionako te nemam! Zar treba ziveti
od jednog poljupca koji tebi mozda i ne znaci nista. Za mene je bio kao
nesto sto mi je dalo snage da krenem dalje. Vratio mi je nadu u pravu
ljubav. Veru u bajke, u Andjele. Ti si moj Andjeo, moj najlepsi Andjeo
sa usnama ukusa zrelih jagoda. Volim te Andjele!!!!!!
Krecem kuci kad stize poruka.
“Kako si? “
Kako bi mogla da budem! Predivan je osecaj kada nekog gubis! Nemam reci
koje mogu opisati koliko sam srecna!
„Sad mi vise nije nista! Ti?”
„Malo tesko ali prezivecu! Ljubim te malena...”
Kao da mi je neko zario noz u grudi, nemam daha, umirem...” Tesko mu je...
mozda i ja njemu nesto znacim...” Mozda nije sve tako crno kao sto izgleda.
Nisam se pitala u trenutku kada sam te ljubila „Sta sutra?” Nisam ni razmisljala
hoce li mi biti tesko. Sve me na tebe podseca. Soba je prazna bez tebe,
sve mi nekako zvuci bez veze... Boli i sama pomisao da nisi tu. Boli svaka
pesma. Zasto je sudbina tako surova? Zar se to Bog igra sa nama? Dao mi
je da te vidim, a onda te odveo daleko. Tamo gde te niko nece cekati,
tamo gde te niko nece ljubiti kao ja...tamo gde ces imati sve a opet neces
imati nista. Sada si daleko... Daleko od mene, daleko od srece, daleko
od nasih snova i zelja u kojima smo se izgleda izgubili. Sada sam sama
bez zelje da opet odem na ono mesto gde sam te ljubila, bez nade da cu
te opet sresti... Znala sam da ne mozes biti los. Znala sam to i pre nego
sto sam te u oci pogledala. Ti si oduvek bio tu kao vera u pravu ljubav,
kao nada da jos nije kasno za princeve. Postao si moja zvezda vodilja.
Ti si kao droga bez koje narkomani ne mogu. Sladak otrov koji ubija ali
se bez njega ipak ne moze...
I na kraju drago mi je da sam te srela, da sam te konacno upoznala. Prozivela
sam s tobom kratak san ljubavi. San iz koga sam se probudila suznih ociju...
jer kao sto sam jednom rekla... ti si ipak Andjeo a ja Vestica!!!
Od svega ostala je jedna pesma, jedna suza na mom jastuku i nada da ces
se jednom vratiti po mene... ja sam tu. Cekam te. Cekam taj dan. Samo
me jedno brine. Hoces li biti spreman na taj rizik. Ako se vratis i odvedes
me sa sobom vise nema povratka. Odluka je na tebi. NIKAD ILI ZAUVEK???
P.S. You’re the reason I belive in love,
And you’re the answer to my prayers from up above,
All we needs is just a two of us,
My dreams come true because of you…
From this moment as long as I live,
I will love you, I promise you this,
There is nothing I wouldn’t give,
From this moment on…
Forevers gonna start tonight!!!
30.11.-1.12.
VESTICA I ANDJEO
|
